Zidovi u nama

kad nas zivot dotjera do zida mozemo se okrenuti i pokusati očajnički braniti ono malo prostora koje nam je preostalo, mozemo pokusati pronaci misju rupu u zidu u koju se mozemo sakriti , ili, mozemo shvatiti da je i sa druge strane zida siroko polje beskrajnih neistrazenih mogućnosti od kojih nas dijeli samo zid koji smo sami postavili tamo

2 komentara

  1. inace mi drazi most(jer spaja,spona,sve ono dobro traje,ostane.i kad ga ruse izdigne se iz pepela,jos bolji)
    od zida(pa bio to i zidic).
    citat(odlomak iz ):
    “imade(ima jedna osoba)koja nema zidova,
    most za mostom…sami mostovi.
    tu nije bilo skoro ni jednog zida…
    svatih kada saznah,tad propadoh do samog tog….pamucnog dna…
    nestrpljivoscu je gurnu od ,zauvek.”
    iako nije vezano za “post”moradoh to otipkati na
    vir.papir.tj.napisati.
    pozdrav 🙂

Komentariši