Misljenje je tim jace , istinitije, sto ga jace, glasnije, upornije, agresivnije, gorljivije zagovaramo i branimo na svakom koraku, sto ga vise ljudi podrzava i dijeli na isti nacin s nama, sto ga vise napravimo odsudnim, kljucnim, esencijalnim pitanjem naseg i tudjeg opstanka, bitno je i druge uvuci u to, sto ga vise ponavljamo kad god imamo priliku, narocito onim koji se u potpunosti slazu s njim ili se u potpunosti ne slazu s njim. prije ili poslije , ovim ili onim nacinom, natjeracamo ih da se sloze. oni izmedju nisu nam interesantni.
jel tako ?
pa kad vec nije , zasto to radimo ? zasto misljenje pretpostavljamo drugim, zar ne znamo da svaka radikalizacija misljenja stvara samo jos vecu radikalizaciju kontramisljenja, i onda svako vuce na svoju stranu dok ne pukne. zar ne znamo da su cesto izolovana misljenja, izgovorena u tisini i iz tisine, iz ljubavi prema drugom, a ne osude i odbacivanja, daleko jaca i daleko ,ako cemo vec, efikasnija od onih glasnih, da ona daleko brze i vise priblizavaju druge nama. one koji su se nalazili bas sa suprotne strane od nas.
oni izmedju, ionako, nisu nam interesantni
Destrukcija je uvik lakša od konstrukcije. Ali nije jača, kad se dugoročno gleda.
sve sto nam nekad treba je snaga za taj jedan duzi vanvremenski pogled